Poslednji statistički podaci o broju krivičnih dela protiv imovine i broju procesuiranih lica za isto krivično delo su neverovatni. Prema podacima Republičkog Zavoda za statistiku RS koji su objavljeni u Statističkom godišnjaku Republike Srbije za 2015, broj ovih krivičnih dela evidentiranih od strane policije na teritoriji Republike Srbije u 2014. godini je 61.961. U istom dokumentu piše da je osuđenih za krivična dela protiv imovine u toku 2014. godine bilo 5,5 puta manje, odnosno 11.236 lica. Još uvek nemamo podatke za 2015. jer se presek za prethodnu godinu radi u toku tekuće 2016. godine, ali podaci sa terena govore da je trenutna situacija alarmantna.
Prostom logikom možemo zaključiti da sami moramo preduzeti odgovarajuće korake u smislu zaštite lične imovine. Sve veći broj nas ima osećaj ugroženosti osnovnih civilizacijskih vrednosti kao što su porodica i dom. Najveći strah čovek ima od provalne krađe objekta za stanovanje jer u njemu čuvamo najvrednije stvari i dragocene uspomene. Najbolje je da i ne razmišljamo šta se sve događa kada lopovi zateknu člana porodice u kući u kojoj vrše tešku pljačku.
U ovakvoj situaciji nameće se pitanje:
Kako i sa čime da zaštitim porodicu i imovinu koju sam teškom mukom stekao?!
Odmah pomislimo na dva moguća rešenja: video nadzor i alarmni sistem. Hajde da analiziramo njihovu primenu i efikasnost.
Video nadzor će Vam omogućiti da znate šta se dešava u Vašoj kući i oko kuće. Po povratku sa posla moći ćete da pregledate snimak, tako ćete saznati kada su Vam deca došla iz škole, da li su ručala i ko je bio od njihovog društva. Videćete ko prolazi oko kuće i ko se zadržava i razgleda. Takođe, svaki provalnik će dobro razmisliti pre nego što uđe u objekat na kome se nalazi kamera. Moderniji video nadzori imaju aplikacije pomoću kojih možete pratiti vaše kamere preko PC-a, Smartphone-a i Tableta.
Ali zapamtite, video nadzor sam po sebi Vam neće spasiti imovinu. Postoji jednostavan razlog: fizički je nemoguće pratiti 24 časa svaku od postavljenih kamera. Smart kamera koje uključuju alarm na bazi pokreta ili termovizije, a razlikuju čoveka od ptice, miša ili neke veće životinje, postoje ali prosečan Srbin ne želi da čuje njihovu cenu. Međutim svi kvalitetniji video nadzori pristupačnih cena imaju mogućnost proširenja i integracije sa ostalim rešenjima tehničke zaštite stambenog objekta.
Da bi mogli dalje da se bavimo analizom moramo da shvatimo najvažniju stvar: najjeftiniji video sistemi koji se nude preko interneta po sistemu “ugradi sam” napraviće nam više problema i glavobolja nego koristi. Osim loše rešenog napajanja, katastrofalne rezolucije slike i teškog upravljanja, postoji još jedan problem: lopovi sami organizuju prodaje ovakvih video sistema, tipuju adrese naručioca i onda vrše pljačke objekta na kojima su postavljeni jer poseduju univerzalne šifre za deaktivaciju sistema. Nemojte nikada ugrađivati sigurnosni sistem, ako nemate ugovor sa registrovanim i licenciranim pravnim ljicem koje vrši instalaciju i servis!
Alarmni sistem je još uvek najpouzdaniji sistem zaštite lične imovine jer objedinjuje senzore pokreta, loma stakla, dima, gasa, vode, temperature… koji aktiviraju alarm u datim okolnostima. Da bi se zaštitili od provalne krađe definitivno je najpotrebnije ugraditi alarmni sistem. Alarmni sistem je jednostavno i efikasno rešenje kojim ćete lako upravljati. Za vrlo kratko vreme pravilno korišćenje alarmnog sistema postaje deo Vašeg svakodnevnog života. Pokrivanje svih vrata i prozora senzorima pokreta nije obavezno. Alarmni senzori pokreta pokrivaju celu prostoriju, tako da ulazak provalnika kroz bilo koji prolaz izaziva aktiviranje alarma i uključenje sirene koja može biti spoljna ili unutrašnja.
Ali postoji veliko ALI šta se dešava kada nestane struje? Kada se istroši baterija bežičnog senzora? Kada se aktivira lažni alarm? Kada provalnik onesposobi sirenu? Kada se menja i koliki je vek akumulatora sirene? To su samo neka od mnogo pitanja na koja moramo znati odgovore da bi bili potpuno sigurni. Da dodamo još jednu činjenicu: niko više ne obraća pažnju na zvuk alarmne sirene jer su lažni alarmi veoma česti, a u poslednje vreme čujemo ih sa svih strana. Oguglali smo na taj zvuk.
Postoji još jedan, najveći problem vezan za video nadzor i alarmni sistem: Šta se dešava kada otputujemo na duže vreme, ko onda prati i nadgleda naš sigurnosni sistem?!
Ovo pitanje postavili smo Igoru Momirskom, tehničkom direktoru jedne od najuglednijih i najstarijih kompanija specijalizovanih za telekomunikacije i sigurnosne sisteme u Srbiji, Junior Security iz Zrenjanina.
Odgovor je bio jednostavan: rešenje je povezivanje alarmnog sistema i video nadzora sa monitoring centrom.
Šta je monitoring centar?
Naš monitoring centar je danas najmoderniji u Srbiji, radi 24 sata, 7 dana u nedelji, 366 dana u godini. Mi pokrivamo sve opštine u Srbiji, našem sistemu udaljenost lokacije ne predstavlja problem jer koristimo softver najnovije generacije proizveden u Evropskoj Uniji, a nosilac je svih svetskih certifikata. Naša dežurna služba reagovaće momentalno po aktiviranju Vašeg alarmnog sistema, a u skladu sa protokolom koji Vi odredite prilikom sklapanja ugovora. Monitoring sistem prepoznaje tri glavna stanja alarmnog sigurnosnog sistema:
- Alarmno stanje – u momentu uzbune alarmnog sistema operateri tačno znaju koja zona objekta je povređena (u kojoj prostoriji se uključio senzor), i znaju da razlikuju lažnu od prave uzbune. U slučaju lažne uzbune daljinski proveravaju i saniraju sistem, a u slučaju prave reaguju po protokolu koji je ranije utvrđen sa korisnikom: obaveštavaju vlasnika, ili šalju angažovano fizičko obezbeđenje na lice mesta… ili zovu nadležne državne organe (policiju, vatrogasce, hitnu pomoć)… Korisnik usluge monitoring centra redovno dobija izveštaje o svim alarmnim stanjima.
- Normalno stanje alarmnog sistema – opareteri preko softvera dobijaju informacije o tačnom vremenu uključivanja i isključivanja alarmnog sistema u objektima od strane ovlašćenih korisnika. Po korisničkim šiframa tačno se zna ko je i kad uključio alarm. U slučaju da se alarm ne uključuje po protokolu koji je unapred utvrđen sa korisnikom usluge (uključivanje u određeno vreme celog alarma ili oderđenih zona objekta) operater obaveštava nadležnu osobu SMS-om ili telefonskim pozivom.
- Servisno stanje alarma – alarmni sistem u komunikaciji sa softverom monitoring centra sam prijavljuje softverske ili hardverske probleme, sve probleme vezane za napajanje, za stanje baterija ili akumulatora. Ovi podaci koriste operaterima da na vreme pošalju ekipu za servis alarmnog sistema ili da u momentu spreče sabotažu celog sistema ili njegovog dela.
Pitali smo Igora, kako se video nadzor uklapa u koncept monitoring centra?
Retki su korisnici naših usluga koji imaju video nadzor sa smart kamerama koje aktiviraju alarmna stanja, prvenstveno zbog visoke cene takve opreme. Svi kvalitetni video nadzori pristupačni građanima Srbije imaju mogućnost integracije sa monitoring centrom. Celom sistemu to daje dodatnu sigurnosnu opciju koja se zove “video verifikacija alarmnog stanja” pomoću koje operateri imaju dodatnu potvrdu lažne ili prave uzbune alarma. Mada video nadzor bez senzorskog alarmnog sistema nikoga nije uspešno zaštitio od provalne krađe, jer je nemoguće da u monitoring centru poput našeg koji ima 2.000 korisnika, neko neprestano gleda u više od 2.000 ekrana. Dežurni operateri reaguju na alarmna stanja senzora, a ne na video sa monitora.
Da li su naši ukućani i imovina potpuno bezbedni kada imamo alarmni sistem priključen na monitoring centar?
Rekao bih 99%. Ako zamislimo da su alarmni sistem i video nadzor piškote, monitoring centar slatki fil, višnja na našoj torti zvanoj Sigurnost bila bi angažovana jedinica ovlašćenog fizičkog obezbeđenja. Ako fizičko obezbeđenje radi po pravilu službe oni prvi reaguju na dojavu iz našeg monitoring centra. Oni se prvi pojavljuju na licu mesta u objektu gde je konstatovano alarmno stanje, neutralizuju pretnju i obezbeđuju mesto do dolaska policije. Mi imamo izvanredna iskustva i saradnju sa kompanijom Patrol 023.
Igore, na kraju nam još kaži koliko prosečnih mesečnih plata treba odvojiti da bi srpska porodica postigla ovakav nivo bezbednosti stambenih objekata?
Postoji mišljnje koje verovatno datira od dana pojave prvih alarmnih sistema, a ono glasi: bezbednost je jako skupa! To danas nije tačno, naprotiv, bezbednost nikada nije bila jeftinija. Mi smo društveno odgovorna kompanija, iza sebe imamo dvadeset godina iskustva i 12.000 ugrađenih sistema, želimo da doprinesemo dobrobiti našeg društva tako što ćemo povećati nivo svesti o bezbednosti svakog pojedinca i formirati cene naših usluga tako da su pristupačne što većem broju stanovnika Srbije. Naša dva najpopularnija sistema SUPER GUARD3 i SUPER GUARD3 GPRS koštaju 2.000,00 odnosno 3.000,00 din + PDV mesečno. Mi naše sisteme dajemo građanima i pravnim licima širom Srbije na korišćenje, servisiramo ih i vršimo nadzor preko našeg monitoring centra sve vreme dok traje ugovorni odnos sa korisnikom. Takođe usluge interventne jedinice ovlašćenog fizičkog obezbeđenja Patrol 023, kada idu u paketu sa našim alarmnim sistemom koštaju samo 1.000,00 din mesečno. Mislim da naše cene sve govore, naravno ovo su osnovni paketi, a svi korisnici koji to žele u zavisnosti od potreba obezbeđenja objekta sistem mogu nadograditi daljinskim upravljanjem, magnetnim senzorima, senzorima loma stakla, većim brojem senzora pokreta, ugradnjom spoljne sirene, panik tasterom, senzorima gasa, vode, temperature i dima, interfonom…
Posle ove iscrpne analize i smernica koje nam je dao Igor Momirski vreme je da zaključimo: statistika sa početka ovog teksta jeste zastrašujuća i pesimistička, ali ohrabruje to što rešenje postoji na dohvat ruke. Ako uzmemo u obzir da alarmni sistem u kompletu sa monitoringom košta koliko i usluga bilo kojeg kablovskog TV operatera ili mesečni račun mobilnog telefona, treba dobro da se zamislimo i postavimo sebi pitanje: Da li želimo mirno da spavamo sa svojom porodicom u svom toplom domu ili da strepimo svaki put kad napuštamo kuću ili padne noć? Ako razlika između prvog i drugog psihičkog stanja košta 2.000,00 din + PDV, suviše je očigledno da se odgovor sam nameće.
Autor teksta: Gordana Popović
Kompletan tekst preuzet je iz magazina “Tehnološka Re:Akcija” broj 47, maj 2016.
